Sablasti u Breslauu

Godina je 1919, Breslau (današnji Vroclav) odmah posle Prvog svetskog rata – grad u haosu, inflaciji, političkim nemirima i moralnom propadanju. Čuveni kriminalistički asistent Eberhard Mok, ciničan, inteligentan i surov policajac, suočava se sa najgorim slučajem u svojoj karijeri.

Jednog septembarskog jutra, dva srednjoškolca zatiču jeziv prizor na jednom od ostrvaca u poplavi Odre: osakaćena tela četvorice mornara. Pored leševa leži poruka upućena Moku – preteća, kriptična, napisana na način koji ga lično izaziva. Ubistva su ritualna, brutalna, sa elementima okultnog ili psihopatskog ludila. Mrtvi su osakaćeni na sličan, jeziv način – strah se širi gradom od serijskog ubice koji lovi u senci.

Mok, poznat po svojim nemoralnim metodama (ucena, korupcija, veze sa podzemljem), preuzima istragu. On je cinični pragmatičar koji ne veruje u duhove ili sablasti, ali ga slučaj uvlači u mračne kutke Breslaua: bordele, tajna društva, dekadentne kabaree, kriminalne krugove i političke intrige posleratne Nemačke. Paralelno, otkriva se njegova prošlost – Mok nije samo detektiv, već čovek sa mnogo grehova, koji se plaši da poruka nije slučajna.

Istraga vodi kroz lavirint tragova: svedoci iz luke, pomorske priče, moguće veze sa okultnim sektama ili osveta iz prošlosti. Mok koristi sve – mito, pretnje, nasilje – da bi došao do istine. Roman je pun atmosfere vajmarske dekadencije: prostitutke, alkohol, droge, korupcija, antisemitizam i strah od „drugog“. Mok se suočava ne samo sa ubicom, već i sa duhovima sopstvene savesti i grada koji tone u ponor.

Krajevski majstorski gradi atmosferu noara: mračni, kišni Breslau postaje gotovo lik – pun duhova prošlosti, rata i zla. Roman je mešavina klasičnog detektivskog postupka, psihološkog trilera i istorijske freske. Mok nije junak - on je cinik koji preživljava u svetu bez morala, gde duhovi nisu samo mrtvi, već živi gresi.