Zlatni otok
Zlatno ostrvo (1883) Roberta Luisa Stivensona je klasični avanturistički roman o mladom Džimu Hokinsu, piratskom blagu, izdaji i borbi sa opasnim piratima koje predvodi Long Džon Silver na tajnom ostrvu.
Robert Luis Stivenson (1850–1894), škotski pisac, objavio je roman Ostrvo sa blagom 1883. godine. U hrvatskim izdanjima se pojavio pod naslovima Ostrvo sa blagom i Zlatno ostrvo. Delo je postalo uzor za ceo žanr avanturističke književnosti i jedan od najčitanijih romana za mlade u svetu.
Radnja je smeštena u 18. vek. Priča počinje u gostionici „Admiral Benbou“ gde stari gusar Bili Bouns predaje mladom Džimu Hokinsu tajnu kartu ostrva na kojem je kapetan Flint zakopao veliko blago. Džim, doktor Livzi i plemić Treloni opremaju brod Hispaniola i kreću u potragu. Među posadom je i kuvar Long Džon Silver - šarmantni, ali opasni jednonogi pirat koji sprema zavereničku pobunu.
Roman je majstorska kombinacija napetosti, avanture, psiholoških portreta i moralnih dilema. Stivenson vešto prikazuje sukob između dobra i zla, hrabrosti i kukavičluka, lojalnosti i izdaje. Posebno je uspešan lik Long Džona Silvera – jednog od najzanimljivijih negativaca u svetskoj književnosti, koji je istovremeno i simpatičan i zastrašujući.
Delo odiše romantičnim duhom: daleka mora, tajno ostrvo, piratski znaci (crna tačka), zakopano blago i potraga za bogatstvom. Stil je dinamičan, jezik čist i uzbudljiv, a naracija iz perspektive mladog Džima Hokinsa čini roman veoma pristupačnim mladim čitaocima.
Zlatno ostrvo je uticalo na bezbroj avanturističkih priča i filmova. U hrvatskoj književnoj tradiciji bilo je omiljeno štivo generacijama, posebno u međuratnim i posleratnim izdanjima. Danas se smatra klasikom svetske književnosti i obaveznim delom lektire.
Jedan primerak je u ponudi
- Blago oštećenje korica
