U tijelu
Jedna žena se bori za život u bolnici u Istočnoj Nemačkoj. Dok je telo izdaje uoči pada Berlinskog zida, ona – kroz grozničave vizije i sećanja – promišlja o sopstvenom životu, vladajućoj ideologiji i slomu jednog sistema.
Roman U telu (Leibhaftig) jedno je od najintimnijih i najsnažnijih dela nemačke autorke Kriste Volf. Radnja je smeštena u kasne osamdesete godine 20. veka — neposredno pred pad Berlinskog zida — a prati neimenovanu protagonistkinju koja leži u loše opremljenoj bolnici u Istočnoj Nemačkoj, teško bolesna i na pragu smrti. Njeno telo je razoreno ozbiljnom infekcijom i sepsom, te se tako njena fizička borba za opstanak prepliće sa unutrašnjom psihološkom dramom. Kroz stanja delirijuma, dejstvo anestezije i naviranje sećanja, protagonistkinja zaranja u sopstvenu prošlost, preispitujući osećaj krivice, doživljaj „odsutnosti” i moralne kompromise na koje je pristala pod socijalističkim režimom DDR-a. Njena fizička bolest služi kao metafora za propadanje društva, slom ideologije i unutrašnje rastakanje sistema u kojem je živela. U vrtlogu medicinskih zahvata, napora lekara da je spasu i borbe sa sopstvenim unutrašnjim demonima, njena lična trauma stapa se sa ključnom istorijskom prekretnicom. Ovaj kratak, a ipak izuzetno dubok roman — koji je 2003. godine objavila izdavačka kuća „Profil” u prevodu Lucije Stamać — nudi snažan prikaz neraskidive veze između ljudske telesnosti, psihe i političke stvarnosti.
Jedan primerak je u ponudi
