Sonetni vijenac
*Venac soneta* (*Sonetni venec*, 1834) Franca Prešerna jedno je od najvažnijih dela slovenačke književnosti, u kome se prepliću motivi ljubavi prema Juliji Primić i prema domovini.
Sonetni venac (Sonetni venec) čuvenog slovenačkog pesnika Franceta Prešerna, prvi put objavljen 1834. godine u časopisu Kranjska pčelica (Krajnska čbelica), predstavlja vrhunac slovenačkog romantizma i jedno od najsloženijih ostvarenja u evropskoj poeziji tog doba. Ovo delo čini niz od 15 soneta povezanih strogom klasičnom strukturom: svaki naredni sonet počinje poslednjim stihom prethodnog, dok je 15. sonet — poznat kao Magistrale ili „majstorski sonet” — sastavljen od početnih stihova prethodnih 14 soneta. Dodatnu umetničku i formalnu dimenziju pruža akrostih unutar Magistralea, gde početna slova stihova čine posvetu pesnikovoj neuzvraćenoj ljubavi: Primicovoj Juliji (Primicovi Juliji). Kroz ovu zahtevnu pesničku formu, Prešern maestralno prepliće dve ključne teme: svoju intimnu, nesrećnu ljubav prema Juliji i svoj rodoljubivi žar, prožet brigom za sudbinu i kulturni napredak slovenačkog naroda. Pesnik veruje da bi mu, u slučaju da je ljubav bila uzvraćena, ona dala snagu da postane velika ličnost, sposobna da svojom poezijom ujedini i uzdigne svoju domovinu. Ovo delo ostaje dragocen biser kako slovenačkog, tako i svetskog književnog nasleđa.
Jedan primerak je u ponudi
