Otac
Kroz razgovore s ocem Gloria Lujanović otvara pitanja odrastanja, ratnog nasleđa i pripadnosti srednjoj Bosni. Intimna poema o porodičnoj ljubavi, nerazumevanju i udaljavanju od zavičaja.
Otac Glorije Lujanović poema je u čijem se središtu nalazi složen odnos oca i ćerke, povezan sa odrastanjem u srednjoj Bosni i posledicama rata. Kroz njihove razgovore, neslaganja i pokušaje razumevanja otvara se porodična istorija koju nije moguće odvojiti od istorije prostora kojem pripadaju.
Otac, bivši pripadnik HVO-a, život posmatra kroz ratno iskustvo i potrebu da ćerku pripremi za stvarnost. Njegovi saveti i upozorenja sudaraju se s njenim idealizmom, otporom i potragom za pravdom. Briga se pritom često izražava kao prigovor, a bliskost ostaje prisutna i kada razgovor prerasta u sukob.
Iz intimne perspektive knjiga obuhvata pripadnost, iseljavanje i osećaj tuđinstva u sopstvenom zavičaju. Ćerkin odlazak i očev ostanak postaju dva različita odgovora na isti posleratni svet.
Na granici poezije, pripovedanja i dramskog dijaloga, Lujanović oblikuje portret čoveka čija se lična razočaranja prelamaju kroz porodicu. Emotivnost, gorčina i humor susreću se u knjizi o ljubavi koja ne uklanja razlike, ali ih uporno pokušava premostiti.
Jedan primerak je u ponudi
