"Ja"

U središtu suptilnog narativa nalazi se mladi književnik koji se zapliće u zlokobnu mrežu tajne policije i postaje njen doušnik. Napušta rodni grad i dolazi u Berlin sa zadatkom da se infiltrira u alternativnu književnu scenu, a svoj talenat ubrzo počinje da troši isključivo na izveštaje koje predaje tajnoj policiji. Hilbigov majstorski opis krize identiteta kroz koju mladić prolazi razotkriva u svojoj punoći bespomoćnost pojedinca uhvaćenog u zamku totalitarnog režima. Roman "Ja", objavljen tri godine posle pada Berlinskog zida, neprevaziđeni je doprinos razumevanju novije evropske istorije, koji se može uporediti samo sa stranicama koje je ispisao Franc Kafka.

Mi, male i podle, neupadljive, neumorne senke koje su ljude pratile u stopu: mi smo hranili tu mržnju. Nikome nismo učinili ništa nažao... (...) Zaista nismo uradili ništa, ali naša senovita egzistencija, naša trajna egzistencija, kao neprijatan, smrdljiv, loše potisnut odraz duše pojedinca, naše tajena egzistencija bila je okidač i cilj te mržnje, bili smo oličenje svake te pojedinačne mržnje. Mi smo bili senka života, mi smo bili smrt... mi smo bili utelovljena, u tami utelovljena tamna strana čoveka, mi smo bili podeljena mržnja, “ja” je bilo mržnja...

Ali Hilbigov roman od tada sa svakom proteklom godinom dobija na vrednosti i ne gubi na aktuelnosti, i to zato što o toj tematici može realistično pripovedati jedino fantastična književnost, ali i zato što roman “Ja” možemo čitati kao oštru satiru na književnu i duhovno-istorijsku modernu. Velikog pesnika Wolfganga Hilbiga ionako bi trebalo čitati više. A kad je posredi roman “Ja”, pročitati ga upravo je, upotrebimo i tu nezgodnu reč, obaveza.