Nihilizam modernih znanosti
Zvonko Posavec, hrvatski filozof i politikolog, u svojoj knjizi Nihilizam modernih nauka (1982) istražuje filozofsku dimenziju modernih nauka, posebno njihovu sklonost ka nihilizmu, koju vidi kao posledicu gubitka smisla i vrednosti u savremenom svetu.
Delo se bavi pitanjem kako nauka, uprkos svom napretku, doprinosi duhovnoj praznini i otuđenju. Posavec analizira kako je naučni pristup, usmeren na objektivnost i kvantifikaciju, doveo do marginalizacije etičkih i metafizičkih pitanja, što je rezultiralo osećajem besmisla.
Autor istražuje istorijske korene nihilizma, povezujući ga sa prosvetiteljstvom i racionalizmom, koji su, po njegovom mišljenju, potkopali tradicionalne vrednosti, a nisu pružili adekvatnu zamenu. Posebno se fokusira na uticaj nemačke klasične filozofije, uključujući Hegela i Ničea, čije ideje o „smrti Boga“ i gubitku apsolutnih vrednosti vidi kao ključne za razumevanje modernog nihilizma. Posavec kritikuje nauku zbog čestog zanemarivanja humanističkih aspekata, čime se gubi veza između znanja i smisla života.
Knjiga takođe dovodi u pitanje mogućnosti prevazilaženja nihilizma, sugerišući potrebu za reintegracijom etike i politike u naučni diskurs. Posavec se zalaže za dijalog između nauke i filozofije kako bi se uspostavila ravnoteža između tehničkog napretka i ljudskih vrednosti. Delo je značajno za razumevanje napetosti između nauke i duhovnosti u modernom dobu.
Jedan primerak je u ponudi
