Adio kauboju

I tako. Stigao sam. Da, stigao sam! Vratio sam se u taj grad. Koji je ogromna pustoš, blato i maslinjaci, čudo od prašine, večeri na zapuštenoj terasi hotela Ilirija, teški metali u vazduhu, izmet i bor, mačke i klizave riblje krljušti na masnom navozu za čamce i more je napeto do novembra, kada lebići duvaju. Ovim rečima, Ružinava, leta 200X, vraća se u primorski grad, i počinje avantura čitanja romana Adio kabojo Olje Savičević Ivančević. „Adio kauboju“ je roman o netoleranciji, o nasilju, o drugima i drugačijima, u ovom slučaju o Danijelu, Ruzinavinom bratu, i braći Irokezi, o porodici sa dve sestre i majkom i njihovim odnosima, o generaciji koja se raspada, o lokalnom tranzicionom šefu Vrdovđeku, o lažnim herojima Nedu Montgomeriju i Anđelu sa harmonikom – jasno je, u srcu smo vesterna – tu je i istraga smrti, gvozdeni konj u punom galopu, misteriozno pismo, imejlovi, spisateljica gospođa 0, kućni porno video… Roman je ispričan kroz poetske fragmente izuzetne gustine, skakanja u vremenu i prostoru i okupljanja pred kraj, veliko finale sa pucnjavom i putovanjem. Majkl Ondatje i Serđo Leone su se sreli u ovom romanu, likovi kao da govore nešto o duhu ostrvljanina Ranka Marinkovića, a muziku su komponovali Enio Morikone i Toma Bebić. Mogli bismo reći, nekada davno u Starom naselju, pored mora... I tako je danas.