Svi se ljudi rađaju istog dana: Zora

Zora, prvi deo romana Svi ljudi se rađaju istog dana, polazi od precizne i snažne ideje: 1. januara 1900. godine, sedmoro dece se rađa na različitim mestima širom sveta. Ovim Maks Galo odmah uspostavlja okvir zapleta - ovo nije priča o jednom junaku, već o generaciji koja ulazi u 20. vek sa potpuno različitih početnih pozicija. Među njima su deca rođena u bogatstvu, u politički uticajnim porodicama ili u društveno privilegovanim sredinama, ali i ona čiji će životi od početka biti definisani nesigurnošću, nejednakošću i pripadnošću rubovima sveta koji nema istu moć.

Istorijski kontekst romana nije usputna pozadina već glavni mehanizam zapleta. Zora obuhvata početak 20. veka - period industrijskog rasta, jakih klasnih razlika, kolonijalnih odnosa, imperijalnih ambicija i verovanja da će novi vek doneti napredak. Galo pokazuje da se ljudi formalno rađaju istog dana, ali ne u istim uslovima: neke od početka štiti kapital i porodični položaj, dok druge oblikuje siromaštvo, društvena podređenost i ograničen izbor.

Radnja se razvija paralelno, kroz njihove porodice, vaspitanje, prve veze, ambicije i prve kontakte sa društvom koje ih klasifikuje pre nego što mogu bilo šta sami da izaberu. Zato je Zora roman o ranom formiranju sudbine: o tome kako vek počinje obećanjem napretka, ali od samog početka proizvodi razlike koje će kasnije prerasti u sukobe, prelome i nejednake živote. Naslovna „zora“ tako označava ne samo početak života već i početak sveta koji od prvog dana nejednako oblikuje svoje junake.