Priče iz davnine
„Priče iz prošlosti“ (1916) sadrže priče: Sunce Đever i Neva Nevičica, Bratac Jaglenac i sestrica Rutvica, Šuma Striborova, Kako je Potjeh tražio istinu, Ribar Polunko i njegova žena, Lutonjica Toporko i devet župančića, Jagor i Regoč.
„Priče iz davnine“ Ivane Brlić-Mažuranić je zbirka bajki inspirisanih slovenskom mitologijom i narodnim pričama, često nazivanih „hrvatskim Grimovima“. Delo, objavljeno pod pseudonimom „Ivana“, sadrži osam priča koje kombinuju maštu, moralne pouke i duboku vezu sa prirodom, duhovima i ljudskim vrlinama. Autorka stvara magični svet u kome se mitska bića – veštice, vile, domaći duhovi – susreću sa običnim ljudima, istražujući teme pravde, hrabrosti i ljubavi.
Brlić-Mažuranić majstorski koristi arhaični jezik, stvarajući atmosferu drevnih vremena, dok njene priče odišu univerzalnim vrednostima – iskrenošću, hrabrošću i saosećanjem. Likovi, često obični seljaci ili deca, suočavaju se sa natprirodnim izazovima, ali pobeđuju zahvaljujući moralnoj snazi. Zbirka je duboko ukorenjena u hrvatskoj i slovenskoj tradiciji, ali joj je univerzalnost obezbedila svetski ugled, sa prevodima na brojne jezike i nominacijom za Nobelovu nagradu. „Priče iz davnine“ ostaju klasik dečje književnosti, ali i književno delo koje očarava odrasle svojom poetikom i dubinom.
Jedan primjerak je u ponudi
