Moj zagrebački rukopis
Milčec je i dalje podjednako zaljubljen u grad. Osvaja ga podjednako mladalački. Opsada Zagreba nikoga nije umanjila. Grad raste, a osvajač nastavlja da osvaja neosvojivo.
Tako je Milčec, govoreći o Zagrebu kroz inspirisano tkanje zapleta o ljubavi, istkao do sada nepoznatu romanesknu celinu, punu životnih činjenica, konkretnih životnih događaja, znakova vremena i ljudi, živih ili koji ostaju živi u kolektivnom pamćenju ili samo u autorovom sećanju. Njegova ispovedna proza je vrhunski spoj novinarskog i književnog živca. Milčec je podjednako intiman, ležeran i blizak bilo da govori o velikim ili malim temama. Zapravo, svaka tema je za njega velika. Magija ove knjige leži u ovoj dvovremenskoj perspektivi kroz koju autor posmatra, doživljava i živi sebe i Zagreb. Pratimo odrastanje nestašnog mladog Milčeca i njegovu postepenu transformaciju u čoveka 21. veka (pa ga sada, aludirajući na njegovo korišćenje interneta i imejla, zovemo Imejlčec). Ovih pola veka koje držimo u rukama isključuje svaku jednodimenzionalnost: uz grad i autora, čitalac sada doživljava i transmutaciju vremenskih tokova u ogromnoj, neiscrpnoj enigmi magnetnog i magičnog Zagreba. Od kojih bi, rekao još uvek neizlečivo zaljubljeni Zvonimir Milčec, samo su Zagrepčanke lepše!
Jedan primerak je u ponudi
