Evgenija Grande / Muzej starina
U svojim romanima „Evgenija Grande“ (1833) i „Muzej starina“ (1837), Balzak istražuje univerzalne teme pohlepe, ljudskih strasti, žrtvovanja i moralnih dilema, smeštajući ih u različite društvene kontekste francuskog društva 19. veka.
Ežen Grande: Roman iz dela „Ljudska komedija“ (1833) smešten je u Somir, gde škrti Feliks Grande, bogati trgovac, kontroliše svoju porodicu – suprugu i ćerku Ežen. Njegova opsesija novcem guši svaku radost. Ežen, mlada i nevina, zaljubljuje se u svog rođaka Šarla, razmaženog Parižana koji stiže nakon očevog bankrota i samoubistva. Ona mu daje svoje zlato kako bi mogao da započne novi život u Indiji, čekajući ga verno. Feliks umire, ostavljajući Eženu bogatstvo, ali Šarl je izdaje, birajući brak iz interesa. Slomljenog srca, Ežen se udaje za sudiju Krušoa, koji ubrzo umire. Kao bogata udovica, živi usamljeničkim životom, posvećena dobročinstvu. Balzak istražuje pohlepu, žrtvu i tragičnu moć neuzvraćene ljubavi.
„Muzej starina“ (1837), deo Balzakove Ljudske komedije, smešten je u provincijski grad Alanson i Pariz, gde se prepliću sudbine aristokratije i buržoazije. Priča prati mladog Vikturnijena d'Egrinjona, plemića iz stare porodice, čija rasipništvo i kockarski dugovi ugrožavaju čast porodice. Njegova tetka, Armanda, i otac pokušavaju da ga spasu, ali Vikturnijen upada u mrežu manipulacija Šesnela, vernog sluge, i Di Kroazjea, lukavog buržoa koji želi da uništi d'Egrinjona. Zaplet se komplikuje kada Vikturnijen ukrade novac, a njegova ljubavna veza sa pariskom plemkinjom dodatno ga vuče u propast. Balzak istražuje sukob između dekadentne aristokratije i ambiciozne buržoazije, prikazujući moralnu korupciju, društvene intrige i propadanje starog poretka. Roman je satira društva i studija karaktera, ističući nemoć tradicije pred novim kapitalističkim svetom.
Jedan primerak je u ponudi
- Tragovi patine
