Profesor strasti

Kepeš, sin vlasnika hotela u Nju Džerziju, odrastao je okružen ekscentričnim likovima kao što je umetnik Herbi Brataski, majstor komičnih imitacija telesnih zvukova, što je oblikovalo njegov raniji pogled na svet. Tokom studentskih dana, Dejvid deli sobu sa lenjim, gej momkom koji izbegava vojsku i bavi se masturbacijom, što pojačava Dejvidovu nesigurnost.

Muči ga želja za koleginicama, ali njegovi grubo direktni komplimenti ih otuđuju, ostavljajući ga bez uspešnih veza. Sa Fulbrajtovom stipendijom, putuje u London, gde upoznaje dve senzualne Šveđanke, Birgitu i Elizabet, čije avanture otvaraju novi svet slobodnog seksa.

Vraćajući se u Ameriku, seli se u Kaliforniju i započinje vezu sa Helenom, ambicioznom ženom sa prošlošću promiskuiteta iz Hong Konga i Azije. Njihova ljubav pati od Dejvidove nesposobnosti da izrazi emocije izvan fizičkog: Helen se oseća nevoljeno, odbacujući domaće uloge, dok on preuzima kućne poslove dok predaje i piše o Čehovu. Razdvajaju se, a David se seli u Njujork, gde predaje književnost, pretvarajući svoja predavanja u lične ispovesti želje, upoređujući svoj život sa delima Floberove „Gospođe Bovari“.

U psihoanalizi, on istražuje dubine svojih nesigurnosti, a putovanje u Prag, Kafkin rodni grad, donosi san o Kafkinoj bivšoj prostitutki koja ga poziva na intimni pregled, simbolizujući njegovu opsesiju književnošću i željom. Roman istražuje sukob između fizičke pohote i emocionalne zrelosti, uticaj književnosti na lični rast i američki san kroz prizmu seksualnih sloboda sedamdesetih godina 20. veka.