Đavoli dolaze
U romanu Miodraga Bulatovića „Đavoli dolaze“, groteska i fantazmagorija susreću se sa stvarnošću balkanskog sela. Kroz simboliku, ironiju i crni humor, autor prikazuje moralno propadanje, ludilo i zlo koje nastaje među ljudima, a ne van njih.
Đavoli dolaze je jedan od najpamtljivijih romana Miodraga Bulatovića, objavljen početkom pedesetih godina 20. veka, koji je autora etablirao kao izuzetno originalan glas moderne srpske i crnogorske književnosti. Roman je alegorijsko, groteskno i psihološki složeno delo u kojem se stvarnost i fantazmagorija stalno prepliću, stvarajući atmosferu halucinatornog, gotovo apokaliptičnog sveta.
Radnja je smeštena u balkansko selo razoreno ratom i siromaštvom, gde se, uoči velikih istorijskih i duhovnih preokreta, pojavljuju „đavoli“ – ne kao natprirodna bića, već kao simboli ljudske izopačenosti, straha i ludila. Kroz niz likova koji gube vezu sa razumom, Bulatović pokazuje kako se moralne granice brišu u vremenima zla, i kako svako u sebi nosi svoj deo tame.
Stil romana obeležen je poetskom napetošću, ekspresionističkim slikama, smelim metaforama i crnim humorom. Bulatovićev jezik pulsira između vizionarskog lirizma i brutalnog realizma, stvarajući jedinstvenu umetničku mešavinu koja uznemirava i očarava čitaoca.
Tematski, roman ispituje granicu između dobra i zla, ludila i razuma, stvarajući panoramu sveta u kome „đavoli“ više nisu demoni iz legendi, već ljudi koji su izgubili veru, smisao i čovečnost. „Đavoli dolaze“ ostaje jedno od ključnih dela modernističke proze i simbol Bulatovićeve opsesivne teme - tragične, ali i groteskne prirode čoveka.
Jedan primerak je u ponudi
