Martin Heidegger
Martin Hajdeger (1889 – 1976) je bio nemački filozof i jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka, poznat po svom delu Biće i vreme (Sein und Zeit, 1927), koje je utemeljilo novu dimenziju ontologije – analizu bića kroz egzistencijalnu dimenziju čoveka (Dasein). Rođen je u Meskirhu i studirao je teologiju i filozofiju. Bio je profesor na Univerzitetu u Frajburgu, gde je katedru preuzeo od svog mentora Edmunda Huserla, osnivača fenomenologije.
U Bitku i vremenu Hajdeger uvodi egzistencijalnu analizu ljudske egzistencije, naglašavajući koncept „bića ka smrti“ i autentičnosti. Pitanje smisla postojanja postaje centralno u njegovoj filozofiji. Kasnije, takozvani „kasni Hajdeger“, gde se više bavi jezikom, poezijom i odnosom čoveka prema tehnologiji i suštini bića. Radovi kao što su Šta znači misliti?, Uvod u metafiziku i Pitanje tehnike odražavaju ovu fazu.
Hajdegerova filozofija je bila izuzetno uticajna, ali je njegovo članstvo u Nacističkoj partiji (NSDAP) 1933. izazvalo kontroverze i etičke debate koje su pratile njegov intelektualni doprinos.
Uprkos tome, on ostaje ključna figura u egzistencijalizmu, hermeneutici i savremenoj filozofiji. Njegove ideje su snažno uticale na mislioce kao što su Sartr, Derida i Gadamer.
Naslovi u ponudi
Aus der Erfahrung des Denkens
„Iz iskustva mišljenja” je zbirka kratkih filozofskih beleški, aforizama i meditacija koje Hajdeger piše u kasnijoj fazi svog stvaralaštva. Delo nije sistematsko filozofsko izlaganje već niz misaonih fragmenata o prirodi mišljenja, jezika i bića.
Bitak i vreme
Glavno delo Martina Hajdegera (1927), u kojem pokreće pitanje smisla bića kroz analizu Dasein-a (bića-tu) i pokazuje da je biće vremeno. Najuticajnija filozofska knjiga 20. veka.
Der europäische Nihilismus
„Der europäische Nihilismus“ ist eine Sammlung von Heideggers Vorlesungen und Notizen aus den 1930er und 1940er Jahren, in denen er die Entstehung und Bedeutung des Nihilismus in Europa analysiert.
Die Frage nach dem Ding
„Die Frage der Dinge“, eine Sammlung von Vorlesungen, die Heidegger 1935/36 hielt, behandelt die grundlegende philosophische Frage: Was ist los? Sein Ausgangspunkt ist Kants Kritik der reinen Vernunft, doch Heidegger geht noch weiter und möchte die Natur
Die Technik und die Kehre
Tehnika i zaokret je zbirka eseja objavljena 1954. godine, jedno od Hajdegerovih ključnih dela o problemu tehnike. Hajdeger analizira suštinu tehnike i upozorava da savremena tehnologija nije samo skup sredstava, već ima duboku ontološku dimenziju.
Hebel der Hausfreund
„Hebel – der Hausfreund“ je zasnovan na predavanju Martina Hajdegera 1957. godine, u kojem se osvrće na lik i delo nemačkog pisca Johana Petera Hebela.
Kants these über das Sein
Kantova teza o biću, predavanje Martina Hajdegera 1930. godine, fokusira se na analizu Kantove tvrdnje da je biće zapravo postavljanje (Setzung) – to jest čin postavljanja ili potvrđivanja putem prosuđivanja.
Über den Humanismus
U delu „Pismo o humanizmu“ (1947), Martin Hajdeger odgovara na pitanje Žana Bofrea o značenju humanizma, iznoseći kritički stav prema tradicionalnom humanizmu i nudeći novo razumevanje ljudskog postojanja.
