Kants these über das Sein
Kantova teza o biću, predavanje Martina Hajdegera 1930. godine, fokusira se na analizu Kantove tvrdnje da je biće zapravo postavljanje (Setzung) – to jest čin postavljanja ili potvrđivanja putem prosuđivanja.
Hajdeger polazi od Kantove tvrdnje da „biće nije pravi predikat“ – da se biće ne može shvatiti kao svojstvo koje se pripisuje biću. Umesto toga, Biće označava čin potvrđivanja u prosuđivanju: kada kažemo da nešto „jeste“, mi zapravo potvrđujemo njegovo prisustvo ili postojanje.
Hajdeger razvija ovu ideju tvrdeći da Bitak nije posebno biće ili svojstvo bića, već način na koji se biće pokazuje. Biće je čin pokazivanja, a ne objekat među objektima.
Međutim, Hajdeger upozorava da Kant, iako nudi važne uvide, ostaje u okvirima tradicionalne metafizike jer ne postavlja fundamentalno pitanje Bića kao takvog. Hajdeger koristi Kantovu tezu da još jasnije istakne svoju ključnu ideju: Biće se ne može razumeti polazeći od bića, već zahteva posebnu, originalnu refleksiju.
„Kantova teza o biću” tako predstavlja važnu tačku u Hajdegerovom nastojanju da raskine sa metafizičkom tradicijom i otvori put novom načinu razmišljanja o Biću.
Jedan primerak je u ponudi
- Potpis prethodnog vlasnika
