Ivana Brlić-Mažuranić
Naslovi u ponudi
Čudnovate zgode i nezgode šegrta Hlapića
„Čudne avanture šegrta Hlapića“ su klasik hrvatske dečje književnosti, prvi put objavljen 1913. godine, a prvo posleratno izdanje iz 1952. godine zadržava bogatu narativnu vrednost originala.
Čudnovate zgode šegrta Hlapića
Knjiga Čudne avanture šegrta Hlapića jedan je od najčitanijih romana za decu Ivane Brlić Mažuranić. To je knjiga za sva vremena o malom, mudrom, hrabrom i dobrom šegrtu Hlapiću i njegovim sedmodnevnim avanturama.
Čudnovate zgode šegrta Hlapića
Čudne zgode šegrta Hlapića klasik su hrvatske književnosti za decu, prvi put objavljen 1913. godine, a prvo posleratno izdanje iz 1952. zadržava bogatu narativnu vrednost originala.
Priče iz davnine
Zbirka od osam umetničkih bajki za decu, inspirisanih slovenskom mitologijom i narodnim pričama, koje prikazuju borbu između dobra i zla, mudrost, poslušnost, ljubav i moralne pouke kroz fantastične likove.
Priče iz davnine
„Priče iz prošlosti“ (1916) sadrže priče: Sunce Đever i Neva Nevičica, Bratac Jaglenac i sestrica Rutvica, Šuma Striborova, Kako je Potjeh tražio istinu, Ribar Polunko i njegova žena, Lutonjica Toporko i devet župančića, Jagor i Regoč.
Priče iz davnine
„Priče iz davnine“ su najpoznatije delo Ivane Brlić-Mažuranić, prevedeno na četrdesetak jezika. Njima je Ivana Brlić-Mažuranić stekla svetsku slavu, dva puta je nominovana za Andersenovu nagradu, a od tada je nazivaju hrvatskim Andersenom.
Priče iz davnine
„Priče iz davnine“ su najpoznatije delo Ivane Brlić-Mažuranić, prevedeno na četrdesetak jezika. Njima je Ivana Brlić-Mažuranić stekla svetsku slavu, dva puta je nominovana za Andersenovu nagradu, a od tada je nazivaju hrvatskim Andersenom.
Šuma Striborova - Jagor - Čudnovate zgode šegrta Hlapića - Družina sinjega galeba
Unutar knjige su zanimljive reklame za proizvode iz šezdesetih godina (Borovo, Kalodont).
Tales of Long Ago
Priče iz davnine, autorke Ivane Brlić-Mažuranić, na engleskom jeziku. Bajke slave dobrotu, hrabrost i mudrost kroz likove poput Svarožića, Malika Tintilića, Regoča i Kosjenke, naglašavajući moralni rast i čudo sveta.