Novi duh: Slikari kubisti / Novi duh i pjesnici
"Novi duh i pesnici" je esej Gijoma Apolinera, objavljen 1918. godine. Njegova ideja "novog duha" postala je temelj modernističke poetike i inspirisala mnoge autore da preispitaju granice književnog izraza i umetničkog stvaralaštva.
U ovom manifestu, Apoliner poziva pesnike da se oslobode okova tradicionalne estetike i otvore se novim izrazima koji odražavaju duh modernog doba. On zagovara slobodni stih kao oblik pesničke slobode, čime se suprotstavlja klasičnim metričkim strukturama i rimovanim formama koje smatra prevaziđenima.
Apoliner se zalaže za jedinstvo umetnosti i naglašava sinesteziju različitih pravaca i medija, poput kubizma, futurizma i nadrealizma. Umetnost po njegovom mišljenju treba da bude dinamična, fleksibilna i prilagođena ubrzanom ritmu savremenog života.
Posebnu pažnju posvećuje konceptu "novog duha" kao estetskoj revoluciji koja odbacuje sentimentalnost i patetiku prethodnih epoha, oslanjajući se na intelektualnu dubinu i modernu senzibilnost. Ističe značaj imaginacije i hrabrosti u stvaranju novih poetskih formi, koje bi trebale da budu autentične, eksperimentalne i povezane sa realnošću.
Apoliner vidi pesnika kao proroka novog doba, koji kroz svoju umetnost anticipira društvene i kulturne promene.
Jedan primerak je u ponudi
