Dekameron
U Dekameronu, deset mladih ljudi koji beže od kuge pričaju priče o ljubavi, sudbini i domišljatosti. Adaptirana verzija Ljerke Car Matutinović donosi odabrane novele, prilagođene školi, sa akcentom na humor, moral i renesansni duh.
Đovani Bokačov „Dekameron“, koji je odabrala i prevela Ljerka Car Matutinović, adaptiran za školsku lektiru, zbirka je kratkih priča iz 14. veka smeštenih u vreme kuge u Firenci 1348. godine. Deset mladih ljudi, sedam žena i tri muškarca, beže od kuge na selo, gde provode deset dana pričajući priče kako bi se zabavili. Svaki dan ima zadatu temu, kao što su ljubav, sudbina, inteligencija ili vrlina, i svako od njih priča jednu priču dnevno, što ukupno čini stotinu kratkih priča (manji izbor u adaptiranoj verziji).
Priče su raznovrsne – od romantičnih i tragičnih do humorističnih i erotskih, često sa moralnom porukom ili kritikom društva. Likovi su plemići, trgovci, seljaci, sveštenici, prikazani realistično, sa ljudskim manama i vrlinama. Bokačo satirično prikazuje licemerje, pohlepu i korupciju, posebno među sveštenstvom, dok slavi ljudsku domišljatost i ljubav. Na primer, priča o Andreučiju pokazuje kako lukavstvo pomaže da se preživi obmana, dok priča o Grizeldi testira lojalnost i strpljenje.
Školska verzija naglašava odabrane priče sa lakšim sadržajem, prilagođene mlađim čitaocima, uz očuvanje Bokačovog humora i stila. Delo odražava renesansni duh, slaveći život i ljudsku prirodu uprkos kugi.
Jedan primerak je u ponudi
