Perje svitanja

Pesnik usamljenosti i pitanja kao da je stalno na ivici buđenja, kako je i naslovio jednu od svojih pesama. Tišina i praznina vladaju zemljom, a čovek se pita šta će buđenje doneti. Najgore tek dolazi, kada jutro surovo prekida snove, ali pesme kruže kroz prostor i, kružeći, stvaraju kreativnost i umetnost. U tim ciklusima Zemlja postaje pustoš, nesposobna da se odupre sunčevim zracima i polako gubi svoju plodnost, pokrov i budućnost. U svom ekosistemu, pesnik je izgradio simbole tame, nestanka, snova i sanjarenja sa stalnim upitnicima o tome šta će se desiti sledeće, šta će sutra doneti. Hoće li novi dan biti prilika za novi početak ili nastavak uranjanja u sanjarenje i očekivanje. Ciklus se završava pesmom Vrane, koje simbolizuju trajnost promena, iako se vranama u različitim mitologijama pridaju i strašniji atributi, na primer, nosioci duša u carstvo mrtvih. Svojim besnim letom, vrane šalju testament. Klasični semiotički lanac objašnjava komunikaciju između pošiljaoca i primaoca porukom, koja omogućava komunikaciju. Volja, s druge strane, označava kraj, završetak, nemogućnost kretanja dalje i nastavka delovanja. Kao što Poov gavran može simbolizovati smrt i sudbinu, Leskarečeve vrane mogu otvoriti u čitaočevoj svesti pitanje kreativnosti, smisla i životnog putovanja pod osenčenim mesecom i plamtećim slovima koja mogu nestati sa novim danom.