Među svjetlom i tminom
Roman „Između svetlosti i tame“ (1891) zasnovan je na kritici birokratskog aparata i vladinih struktura, zbog čega je cenzurisan i objavljen sa izmenjenim završetkom.
Roman „Između svetlosti i tame“ prikazuje društveni i moralni život slavonskog sela i građanskog društva krajem 19. veka. Josip Kozarac kroz likove istražuje sukob između dobra i zla, iskrenosti i sebičnosti, odnosno „svetlosti“ i „tame“ u čoveku i društvu. Glavni likovi se suočavaju sa teškim životnim odlukama, društvenim nepravdama i ličnim iskušenjima. Kozarac opisuje kako neki likovi ostaju verni dobri i iskrenosti („svetlost“), dok drugi podležu pohlepi, sebičnosti i nemoralu („tam“). Čovek uvek bira između dobra i zla, a pravi mir i vrednost života nalaze se u iskrenosti, radu i čovečnosti.
Jedan primerak je u ponudi
- Tragovi patine
