Pjesme

Knjiga Pesme Vesne Parun predstavlja reprezentativan izbor iz njenog prethodnog pesničkog opusa. Priredila ju je i napisala opsežan pogovor (str. 135–141) tada mlada pesnikinja Vesna Krmpotić. Ovo nije nova zbirka autorke, već pažljivo odabrani izbor koji obuhvata pesme iz ranijih knjiga kao što su Zore i vihori, Crna maslina, Odrama vrejna, Koralj vratan moru i Vjetar Takije.

Parunina poezija blista u ovom izboru u punom intenzitetu svog intimnog i ispovednog izraza. Centralne teme su strastvena i bolna ljubav, čežnja za apsolutnim sjedinjenjem koje je uvek nedostižno, erotska želja, osećaj usamljenosti i egzistencijalne anksioznosti. Pesnikinja često govori iz pozicije ženskog glasa, koji je u to vreme bio hrabar i nekonvencionalan – iskren, fizički, ranjiv, ali i snažan. Uz ljubavnu liriku, prisutni su motivi prirode (more, maslina, vetar, zemlja) sa kojima se pesnikinja poistovećuje na panteistički način, kao i odjeci ratnog i posleratnog iskustva, detinjstva i prolaznosti života.

Stilski, ona se kreće između slobodnog stiha i tradicionalnijih ritmova, sa bogatim, slikovitim jezikom punim metafora i simbola. Parunova snaga leži u njenoj sposobnosti da lični bol transformiše u univerzalnu ljudsku dramu, što ju je učinilo jednom od najčitanijih i najuticajnijih hrvatskih pesnikinja 20. veka.

Pogovor Vesne Krmpotić dodaje dodatnu vrednost: autorka Parun predstavlja arhetip, kao „južnoslovenski simbol Vesne, hranljive i isceljujuće ženstvenosti koja je jednostavna i bezbrižna poput zemlje kupina“. Time je Krmpotić pružila važan rani kritički okvir za razumevanje Paruninog dela.

Knjiga je bila namenjena široj publici i značajno je doprinela kanonizaciji Vesne Parun sredinom 1960-ih, kada je ona već bila etablirana, ali još uvek u punoj stvaralačkoj snazi. Danas je cenjena među kolekcionarima i ljubiteljima poezije kao kompaktan i kvalitetan uvod u njen opus.