Vrijeme prije jezika
Poezija počinje, sve počinje slikom tišine koja se prikrada poput stonoge.
Od kraja osnovne škole uvek čitam poeziju sa olovkom i malom sveskom koja stane u svaki džep, u koju zapisujem reči, fraze, konstrukcije, stihove koji mi se sviđaju. Manje da bih ih podsećao, više da bih ih zapamtio zapisujući ih. Počeo sam da prepisujem iz knjige Monike Herceg iz naslova, a onda sam mnogo toga prepisao. Ono što podvlačim u svesci je ono što najviše volim na svetu. Mnogo toga sam podvlačio kod Monike. Neke stvari bih imao ispisane na nebu mlaznjacima, kao u Bolanovoj prozi. Na primer: „i vreme je da se rešimo Boga“, i onu gde Boga drži odgovornim „za male ruke kojima ne mogu / da otkinem komad neba sa očeve glave“. A posebno: „Ovde se tišina vuče kao stonoga“. Miljenko Jergović
Jedan primerak je u ponudi
