Umijeće ljubavi
U „Umetnosti ljubavi“, From tvrdi da je ljubav umetnost koja zahteva znanje, trud i praksu, a ne samo emociju ili slučajnu pojavu. U savremenom društvu ljudi često shvataju ljubav kao objekat koji treba „pronaći“, a ne kao sposobnost da se razvije.
From naglašava da je prava ljubav aktivna sila – ne znači biti zaljubljen, već davati, brinuti, poštovati i poznavati drugog. Autor razlikuje nekoliko oblika ljubavi: bratoljublje, materinska ljubav, erotska ljubav, ljubav prema sebi i ljubav prema Bogu. Svaki od njih ima svoje psihološke karakteristike, ali su svi međusobno povezani. Zrela ljubav uključuje odgovornost, poštovanje i znanje, a njen temelj je samoljublje, što ne znači sebičnost, već zdrav osećaj sopstvene vrednosti.
From kritikuje kapitalističko društvo koje ljubav pretvara u robu – u kojoj ljudi „trguju“ osobinama i partnerima kao proizvodima. Umesto autentične povezanosti, razvija se otuđenost i površnost. Ljubav je, prema Fromu, odgovor na problem ljudske egzistencije, potrebe da se prevaziđe izolacija i postigne duboka povezanost sa svetom.
U zaključku, prava ljubav nije pasivno osećanje, već aktivna odluka i disciplina – veština koja se, kao i svaka druga umetnost, uči i usavršava tokom života.
Jedan primerak je u ponudi
