Alberto Moravia
Alberto Moravija (1907–1990) — rođen kao Alberto Pinčerle — bio je italijanski pisac, romanopisac, pripovedač, esejista i novinar. Rođen je 28. novembra 1907. godine u Rimu, gde je i preminuo 26. septembra 1990. Smatra se jednim od najznačajnijih italijanskih pisaca 20. veka, poznatim po psihološkoj analizi likova, društvenoj kritici i istraživanju otuđenosti savremenog čoveka.
Njegovo detinjstvo obeležila je tuberkuloza kostiju, zbog koje je morao da provede godine u sanatorijumima. Tokom oporavka, intenzivno je čitao evropske klasike i razvijao svoj književni izraz. Stekao je slavu već svojim prvim romanom, Ravnodušni (Gli indifferenti, 1929). U njemu prikazuje moralnu prazninu, licemerje i emocionalnu otuđenost buržoaskog društva.
Tokom fašističkog režima suočavao se sa cenzurom i političkim pritiscima. Godine 1941. oženio se spisateljicom Elsom Morante, a tokom Drugog svetskog rata par je proveo izvesno vreme u skrivanju kako bi izbegao progon.
Nakon rata objavio je roman Rimljanka (La romana, 1947), priču o mladoj ženi koja se suočava sa siromaštvom i društvenim ograničenjima. Usledili su romani Neposlušnost (1948), Konformista (Il conformista, 1951) i Prezir (Il disprezzo, 1954), u kojima istražuje odnos između pojedinca i društva, seksualnost, politički oportunizam i raspad međuljudskih odnosa.
Roman Dosada (La noia, 1960) jedno je od njegovih najpoznatijih dela, posvećeno egzistencijalnoj praznini, nemogućnosti istinske komunikacije i otuđenosti. Zbirke Rimske priče (1954) i Još rimskih priča (1959) takođe zauzimaju značajno mesto, pružajući živopisne prikaze svakodnevnog života u italijanskom društvu. Moravija je takođe pisao putopise, eseje i filmske kritike. Njegova dela su često adaptirana za filmsko platno, posebno Konformista, u režiji Bernarda Bertolučija, i Prezir, u režiji Žan-Lika Godara.
Njegov književni stil karakteriše jasnoća izražavanja, psihološka preciznost, ironija i kritika buržoaskog morala. Moravija je ostavio dubok trag u evropskoj književnosti, a njegovi romani ostaju važna svedočanstva o usamljenosti, društvenim kontradikcijama i složenosti ljudskih odnosa.
Naslovi u ponudi
Automat
Zbirka od 41 kratke priče: likovi djeluju kao "automati" – mehanički, bezvoljno, nesposobni za autentičnu reakciju na životne probleme. Moderni čovjek otuđen, zarobljen u rutini, seksu, novcu i pasivnosti, bez volje ili osjećaja.
Čočara
Die Witwe Cesira und ihre Tochter Rosetta fliehen aus dem bombardierten Rom in ihre Heimat Ciociaria, wo sie Hunger, Angst und Elend erleben. Die Befreiung bringt eine Tragödie: Rosetta wird von marokkanischen Soldaten vergewaltigt, was ihren Glauben an G
Čočara
Widow Cesira and her daughter Rosetta flee bombed Rome to their native Ciociaria, where they experience hunger, fear and misery. Liberation brings tragedy: Rosetta is raped by Moroccan soldiers, destroying their faith in God and people.
Konformist
Marcello Clerici, opsjednut normalnošću nakon traumatičnog djetinjstva i homoseksualnog napada, postaje fašistički birokrat. Ženi se prosječnom Giulijom, a na "medenom mjesecu" u Parizu dobiva zadatak ubiti bivšeg profesora, antifašista Quadrija.
Maskarada / Bračna ljubav
U "Maskaradi" Moravija satirično prikazuje fašističku Italiju kroz apsurdnu političku intrigu i prerušavanje. "Bračna ljubav" intimno istražuje erotsku napetost, posesivnost i emocionalnu otuđenost u svakodnevici.
Maskarada / Bračna ljubav
In „Maskerade“ zeichnet Moravia ein satirisches Bild des faschistischen Italiens durch absurde politische Intrigen und Verkleidungen. „Eheliche Liebe“ erkundet auf intime Weise erotische Spannungen, Besitzgier und emotionale Entfremdung im Alltag.
Pažnja
Francesco Merighi kehrt nach neun Jahren im Ausland nach Rom zurück. Um einen „authentischen“ Roman zu schreiben, führt er Tagebuch über sein Leben mit seiner Frau und seiner Tochter Babe. Er analysiert obsessiv Lügen in Be
Prezir / Agostino
U "Preziru" scenarist Riccardo opsesivno traži razlog zašto ga žena Emilia prezire i otuđuje se. U "Agostinu" 13-godišnji dječak na ljetovanju s majkom doživljava seksualno buđenje i shvaća majku kao ženu, gubeći dječaštvo.