Zlatno tele

Priča se odvija u Sovjetskom Savezu krajem 1920-ih, tokom NEP-a i početka petogodišnjeg plana, kada se stara Rusija mešala sa novim socijalističkim snovima. Ostap Bender, koji je preživeo u prvom romanu (iako nije dobio milione), sada usmerava pogled na novu metu: tajnu riznicu biznismena Aleksandra Korejka, jednog od retkih sovjetskih milionera koji je stekao bogatstvo švercom, podmićivanjem i manipulacijama, a živi skromno kao običan računovođa. Bender okuplja tim „sinova poručnika“ - šaroliku ekipu prevaranata, sanjara i oportunista - i kreće u veliku poteru po celom SSSR-u: od Moskve, preko Harkova, preko železnice, do Crnog mora i Centralne Azije.

Roman je pun urnebesnih epizoda: lažni filmski snimci, automobil „Antilopa-Gnu“ koji postaje legenda, susreti sa birokratama, novinarima, policijom i običnim ljudima. Bender briljira svojim aforizmima („Ne trudite se, reći ću vam istinu - ja sam veliki šegadžija!“, „Bogati su siromašni ljudi“), ismevajući korupciju, birokratiju, pohlepu i licemerje novog društva. Ali ispod humora krije se gorka nota: Ostap je tragičan lik - briljantni prevarant koji sanja o „Rio de Žaneiru“ (simbolu slobode i bogatstva), ali shvata da za pojedinca poput njega nema mesta u Sovjetskom Savezu.

Iljf i Petrov pišu brzo, duhovito, sa odeskim šarmom i oštrim okom za apsurd - roman je pun citata koji su ušli u jezik („Kako je život na Rivi?“, „Vaš telegram primljen, ali nije shvaćen“). To je satira na sovjetsku stvarnost, ali i univerzalna komedija o ljudskoj pohlepi i iluzijama.