Jadi mladoga Vertera
Geteovo remek-delo epistolarnog romana iz 1774. (revidirano 1787), ključno za pokret Sturm und Drang, izazvalo je kulturni preokret u Evropi – talas samoubistava, „verterizam“ i imitaciju heroja u modi i sentimentu.
Roman je niz pisama mladog Vertera svom prijatelju Vilhelmu (plus dnevnički zapisi i komentari urednika). Osetljivi, strastveni i briljantni mladić beži iz gradske skučenosti u idilično selo Valhajm. Tamo upoznaje Lotu (Šarlot), lepu, razumnu devojku koja se brine o svojoj mlađoj braći i sestrama nakon smrti majke. Verter se ludo zaljubljuje - Lota je verena za čvrstog Alberta, koji kasnije postaje njen muž.
Prvi deo: euforija ljubavi, opijenost prirodom, Homer, Osijan, ples i nevinost. Verter idealizuje Lotu kao savršenstvo, a sebe kao beskonačnu osetljivost. Drugi deo: sudar sa stvarnošću - Albertov brak, društvene norme, Verterov neuspeh u diplomatskoj službi, duboka melanholija i otuđenje. Ljubav postaje patnja, strast - uništenje. Vrhunac: Verterovo samoubistvo pištoljem (pozajmljenim od Alberta), opisano dirljivo i detaljno.
To nije samo ljubavna tragedija – himna individualnoj slobodi osećanja protiv razuma i konvencija, kritika buržoaskog sveta i slika „genijalnog“ čoveka bez mesta u društvu. Pod uticajem romantizma (Bajron, Puškin, Ljermontov), Verter je postao arhetip nesrećnog ljubavnika.
Vinaverov prevod (prvi put objavljen 1949, kasnije preštampan u Laguni i drugim izdanjima) smatra se neprevaziđenim – poetski moćan, ritmičan i emocionalno nabijen, zadržava patinu 18. veka, a zvuči sveže i danas. Danas je antikvarno blago, posebno Nolitovo izdanje.
Two copies are available
Copy number 1
- Pečat biblioteke
- Tragovi patine
Copy number 2
- Poruka lične prirode
