Hebel der Hausfreund
„Hebel – der Hausfreund“ je zasnovan na predavanju Martina Hajdegera 1957. godine, u kojem se osvrće na lik i delo nemačkog pisca Johana Petera Hebela.
Hajdeger Hebelu ne pristupa kao književni kritičar, već ga posmatra kroz filozofsku prizmu, ističući njegov odnos prema Biću, svetu i jednostavnom životu.
Hebel je poznat po svojoj zbirci pripovedaka i kalendarskih priča koje su bile upućene „malom čoveku“ – rudarima, seljacima, zanatlijama. Hajdeger u Hebelovim pričama vidi kućni način razmišljanja: povezanost sa prirodom, poštovanje svakodnevnog života, razumevanje života kroz male, ali važne događaje.
Za Hajdegera, Hebel nije samo pripovedač, već i čuvar bića – kroz jednostavne priče omogućava ljudima da se približe dubljem smislu postojanja. Hebelova sposobnost da vidi neobično u običnim stvarima, da otkrije čudo života u svakodnevnom, model je načina mišljenja koji Hajdeger naziva promišljenim.
„Hebel – kućni prijatelj“ tako postaje Hajdegerov apel za povratak jednostavnosti, zahvalnosti i skromnosti u vremenu tehnološke vreve i otuđenja. Hebel nas uči kako da živimo u svetu, a ne samo da vladamo njime.
Delo odražava Hajdegerovu kasnu filozofiju, fokusiranu na tišinu, koegzistenciju i otkrivanje Bića kroz obične stvari.
Jedan primerak je u ponudi
- Unterschrift des Vorbesitzers
