Lingvistika i poetika
U svom predavanju Lingvistika i poetika, rusko-američki lingvista Roman Jakobson (1896–1982) istražuje odnos između jezika i književnosti, tvrdeći da je poetika deo lingvistike koji se bavi onim što verbalnu poruku čini umetničkim delom.
Poetika proučava specifičnost verbalne umetnosti u odnosu na druge umetnosti i oblike govora, naglašavajući pesničku funkciju jezika. Jakobson identifikuje šest elemenata komunikacije i njihove funkcije:
Referencijalni – usmeren na kontekst (prenošenje informacija).
Emocionalni – usmeren na govornika (izražavanje emocija).
Konativni – usmeren na slušaoca (naređenja, apel).
Fatički – usmeren na kanal (održavanje kontakta, npr. „zdravo?“).
Metalingvistički – usmeren na kod (razgovor jezika).
Poetski – usmeren na samu poruku, gde se naglašavaju forma, ekvivalencija i paralelizam.
U poeziji dominira pesnička funkcija: princip ekvivalencije (od paradigme reči do sintagme) projektuje se na sintaksu, stvarajući ritam, rimu i metafore. Primeri: „Testera je zarežala i zazveckala“ (Mraz) ili ruske pesme sa asonancom.
Lingvistika pruža alate za analizu pesničkih sredstava (fonologija, sintaksa), ali poetika ih primenjuje na umetnost. Jakobson kritikuje izolaciju poetike od lingvistike, zalažući se za integraciju radi boljeg razumevanja jezika. Tekst utiče na strukturalizam, semiotiku i književnu teoriju, pokazujući da je poezija „jezik u svom estetskom cilju“.
One copy is available
