Mi smo za pravicu

Slavko Kolar (1891–1963), jedan od najdarovitijih hrvatskih humorističkih pripovedača, objavio je zbirku kratkih priča Mi smo za pravicu 1936. godine, koju je objavila Matica hrvatska. Knjiga je nastavak njegove ranije zbirke Ili jesmo ili nismo (1933) i jedno je od najuspešnijih dela njegove seljačko-satirične proze.

Zbirka sadrži nekoliko kratkih priča, među kojima se ističu naslovne Mi smo za pravicu, Breza, Kriza, Svoga tela gospodar i druge. Kolar majstorski prikazuje život hrvatskog sela i običnog čoveka u međuratnoj Jugoslaviji – siromaštvo, politički pritisak, korupciju vlasti, izborne manipulacije i svakodnevne borbe za dostojanstvo. Naslovna kratka priča, koja je postala antologijsko delo, prikazuje seljaka Janka koji dolazi kod lekara tražeći potvrdu o batini na izborima, simbolizujući veru običnog čoveka u pravdu uprkos svemu.

Kolarov stil karakteriše odlično poznavanje seoskog govora, blag, ali oštar humor i ironija. Iza smeha se često krije gorčina i kritika društvenih nepravdi, birokratije i političkog oportunizma. Njegovi likovi – seljaci, seoski lekari, učitelji i činovnici – su živi, ubedljivi i puni čovečnosti.

Zbirka je u svoje vreme bila zapažena i hvaljena zbog svoje autentičnosti i umetničke zrelosti. Danas se smatra klasikom hrvatske međuratne proze i najboljim primerom Kolarovog talenta za kombinovanje humora i društvene kritike. Mi smo za pravdu ostaje aktuelna jer se bavi večnim problemima: borbom malog čoveka protiv sistema, kompromisima savesti i neuništivom verom u pravdu.