Blizu kuće

Glavni junak, Native Hanikat, siromašni belac iz trošne kolibe u malom gradu Palmiri, ženi se bogatom udovicom Mebel uglavnom zbog njenog odličnog kuvanja, finansijske sigurnosti i udobnosti. Međutim, njegova prava strast ostaje dugogodišnja tajna afera sa Žozenom, Mebelinom crnom sluškinjom (oktoronk – jedna osmina crne krvi), koja simbolizuje krhke granice rasne segregacije.

Koldvel realistično prikazuje svakodnevni život u gradu gde je rasna segregacija pravna i društvena norma, ali gde belci noću krše pravila u tajnim vezama. Native nije ideološki rasista, već pasivni učesnik u sistemu kroz društvene konvencije i strah. Kada Mebel otkrije aferu, njena ljubomora i bes pokreću lanac događaja: optužbe, policijsku brutalnost, nepravedno suđenje i kolektivno kažnjavanje crnačke zajednice, ističući sistemsku pristrasnost pravosuđa i belu supremaciju.

Roman je tipičan za Koldvelov stil – sirov, bez ograničenja, fokusiran na siromaštvo, seksualnost, nasilje i društvene probleme Juga (slično „Putu duvana“ i „Božjem malom akru“). Bez patetike ili sentimentalnosti, kritikuje licemerje segregacije i nehumanost rasizma 1950-ih/1960-ih. Delo je kontroverzno zbog otvorenog prikaza rasnog mešanja i nasilja, ali ostaje važan dokaz američkih rasnih tenzija.