Mirakl: Politički krimić
Politički detektivski roman o navodnom čudu u čehoslovačkom selu. Kroz istraživanje slagalice, Škvorecki pruža oštru satiru o komunizmu, Praškom proleću i sovjetskoj invaziji.
Čudo: Politička kriminalistička priča (1972) jedno je od najznačajnijih dela češkog emigrantskog pisca Josefa Škvoreckog. Radnja je zasnovana na stvarnom istorijskom događaju, takozvanom „Čudu u Čihošću“ iz 1949. godine, kada se raspeće pomerilo tokom mise u seoskoj crkvi, što je komunistički režim iskoristio da brutalno obračuna Katoličku crkvu i ubi lokalnog sveštenika.
Centralni lik i narator je ponovo autorov prepoznatljivi alter ego Deni Smiricki. Dvadeset godina kasnije, tokom političkog otopljavanja i Praškog proleća 1968. godine, Deni pokušava da rasvetli ko je zaista stajao iza misterioznog događaja — da li je to bila prava verska tajna, tajna provokacija tajne policije StB ili vešta manipulacija. Istraga ga vodi kroz zamršenu mrežu laži, ideoloških obmana, političkih intriga i ličnih preokreta.
U romanu, Škvorecki majstorski kombinuje žanr detektivske priče, groteske, erotike i političke satire. Delo beskompromisno razotkriva apsurdne mehanizme totalitarne vlasti, zablude intelektualaca i naivnost reformističkih komunista, a završava se šokantnim prikazom gušenja Praškog proleća sovjetskom okupacijom.
Hrvatsko izdanje ovog kultnog romana donosi izuzetnu intelektualnu i književnokritičku vrednost zahvaljujući pratećim tekstovima dvojice velikih srednjoevropskih ličnosti. U predgovoru, Milan Kundera ističe Škvoreckog kao majstora ironije i groteske koji je uspeo da prikaže istoriju bez patetike i iluzija, dok Predrag Matvejević u pogovoru smešta Mirakla u širi kontekst disidentske književnosti, srednjoevropskog mentaliteta i razmišljanja o ulogama intelektualaca u revolucionarnim vremenima.
Jedan primerak je u ponudi
