Ljubomorni Estremadurac
„Ljubomorni Ekstremadurac“ je mračna, psihološka priča o razornoj moći ljubomore. Roman je satira o posesivnosti, strahu od ženske slobode i iluziji da se sreća može „zaključati“. Jedan od Servantesovih najdirljivijih „primernih romana“.
Filipo de Karizales, stariji bogataš iz Ekstremadure, u mladosti rasipa svoje bogatstvo u Španiji, beži u Novi svet (Peru), gde tokom 20 godina stiče bogatstvo, i vraća se u Sevilju kao „indijanac“ u 68. godini. Opsednut strahom od neverstva (zbog sopstvene prošlosti i starosti), odlučuje da se oženi – ali samo devicom kojom će moći potpuno da upravlja.
Pronalazi 13-godišnju Leonoru, siromašnu, lepu i nevinu devojku iz plemićke porodice. Nakon što se oženi njome, gradi kuću nalik tvrđavi bez prozora okrenutih ka ulici, sa visokim zidovima i jednim vratima koja čuva crni rob (evnuh) po imenu Loajsa. Zaključava svoju mladu ženu u kuću sa sluškinjama i staricama, zabranjuje joj da izlazi, razgovara sa muškarcima, pa čak i da gleda kroz prozor – sve kako bi sprečio moguću prevaru.
Ali sudbina se poigrava: mladi muzičar i lopov Loajsa (nije evnuh, već ulični prevarant) ulazi u kuću, zavodi sluškinje i Leonoru. U noći orgija i plesa, Loajsa ulazi u Leonorinu sobu. Ona ga odbija, ali Karizales ih zatiče u kompromitujućoj poziciji (iako do potpune preljube nije došlo). Starac, slomljen ljubomorom i stidom, umire od srčanog udara.
Na samrti, on oprašta Leonori (koja ostaje nevina u srcu), ali ona, slomljena krivicom i tugom, umire nekoliko dana kasnije u manastiru.
Jedan primerak je u ponudi
- Tragovi patine
