Kafkina juha: Cjelovita povijest svjetske književnosti u 14 recepata

Zamislite staromodnu kuhinju gde se na drvenom stolu nalazi knjiga koja izgleda kao obična kuvarska knjiga, ali miriše na mastilo i ironiju. Otvorite stranicu i Homer, u ritmu heksametara, opisuje kako skuvati gustu, masnu čorbu za Odiseja posle deset godina lutanja – sa maslinama, lukom i notom božanskog gneva. Džejn Ostin, sa suptilnom ironijom i uzdržanom gracioznošću, predlaže laganu večeru za dvoje koji se tek upoznaju – uz obavezno razmatranje društvenog statusa i bračnog potencijala svakog sastojka. Franc Kafka, naravno, najobičnije tvrdo kuvano jaje pretvara u mučan, beskrajan postupak: ljuska se ljušti, ali nikada potpuno, a jaje ostaje večno nedokučivo.

Rejmond Čendler donosi salatu noar – šargarepa je sumnjičava, krastavci ćute, a sos krije tajnu. Virdžinija Vulf polako, introspektivno, meša riblju čorbu, dok se talasi sećanja razbijaju o ivicu lonca. Prust, naravno, ne može bez madlen palačinke – ali ovde je to samo početak beskrajnog lanca ukusa i sećanja. Čak i Irvin Velš ulazi u kuhinju – vulgaran, sirov, sa škotskim akcentom i začinima koji peku grlo.

Svaki recept je kratak, izvodljiv, ali i vrhunski književni pastiš: stil, ritam, ton, autorove opsesije – sve je tu. Krik ne samo da imitira; on ih oživljava u kuhinji, gde se velika književnost susreće sa loncem i tiganjem. Knjiga je duhovita, pametna, pomalo cinična – idealna za one koji vole da čitaju dok kuvaju ili kuvaju dok čitaju. Na kraju, ostaje ukus: smeha, ironije i divne misli da je sva svetska književnost, zapravo, samo različiti načini kuvanja nečeg jestivog.